Kragujevac' Website

 Претпоставља се да је Крагујевац као насељено место постојао и пре Немањића. Крагујевац је први пут споменут у турском пописном списку из 1476. године као „Крагујфоча“, бивши трг са 32 куће. Име је добио по птици крагуј (врсти јастреба) која је у средњем веку коришћена за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.

По много чему овај град можемо назвати „првим у Србији“ – био је прва престоница модерне српске државе (1818-1841), у њему су основане: је 1833-1835. прва гимназија у Србији као и Лицеј,1838, претеча Универзитета у Београду, први суд (1820. године), прво позориште („Књажевско-српски театар“ 1835. године), прве новине („Новине србске“), музичка формација („Књажевско – србска банда“), прва апотека, галерија слика, музеј, библиотека… После вишевековне турске (тј. Аустро-Угарске 1718-1739.) владавине град је 1815. године ослобођен од Турака, а 3 године касније проглашен престоницом новостворене државе. Тада почиње његов бржи развој, оснивање институција од националног значаја и масовније досељавање становништва, а 1853. године, изливањем првог топа у крагујевачкој Тополивници започиње индустријска производња у Србији. Од тада је Крагујевац познат као индустријски центар, пре свега значајан због производње оружја, а од средине 20. века и производње аутомобила. Крајем претпрошлог и почетком прошлог века, Крагујевац је доживљавао као и цела Краљевина свој успон. Поред многих лепих догађаја од великог значаја за историју Србије који су се одиграли у Крагујевцу попут првог устава устава (‚‚Сретењског устава‚‚)  или објаве одредби Берлинског конгреса (1878.) по коме је Србија постала самостална држава историја града бележи и ружне тренутке. Такав је био и 21, октобар 1941,. године када је у Шумарицама стрељано око 7300 крагујевчана међу којима је био и одређен број ђака и професора. У знак сећања на њих у Крагујевцу се сваког 21. октобра одржава „Велики школски час“. Споменик V3 (пето три) подсећа на жртве стрељаних ученика гимназије.  За време Првог светског рата, Крагујевац поново постаје престоница, али овога пута ратне Србије (1914-1915). Након Другог светског рата, Крагујевац се све више развија индустријски, започиње производња аутомобила и долази до још масовнијег досељавања становништва.